домаСтавМ. Демири и З. Савески: Потиснатата историја на НОБ преку четири фотографии...

М. Демири и З. Савески: Потиснатата историја на НОБ преку четири фотографии / M. Demiri dhe Z. Saveski: Historia e ndrydhur e LNÇ-e përmes katër fotografive

Во последните години десницата збесна, па дури и здиве со своето селективно читање на историјата, нејзиното искривување па дури и силување. Целта е од неа да се направи служителка на денешната омраза на здивените националисти, кои ги потиснуваат во тежок мрак историските факти што не им се по ќеиф. Истото се однесува и за некои одредени квази-левичари, кои со самото сеење меѓуетничка омраза јасно докажуваат дека не се ништо друго туку – националисти и десничари.

„Се потиснува интернационалистичката и антинационалистичка суштина на НОБ“

Во последните години, националистите ѝ се нафрлија на Народноослободителната борба, потиснувајќи ја нејзината интернационалистичка и антинационалистичка суштина и обидувајќи се да ја прикажат како меѓуетнички судир „кој да ти немал, недај боже, нешто заедничко со класната борба и социјализмот“.

„Неопходна е контраофанзива на антинационалистите и антифашистите“

Во овој текст објавуваме неколку историски фотографии кои не само што удираат врз „парадигмите и интерпретациите“ на десничарите, нацистите и националистите, туку ја изместуваат и почетната нивна претпоставка за историска реартикулација на веќе утврдени историски случувања. Се разбира, националистичката култура и политика низ своите канали ги игнорира ваквите позиции и продолжува со контаминирање на јавната сфера. Сепак, контраофанзивата е секогаш една од најважните работи кои антинационалистите и антифашистите нужно треба да ја сфатат многу сериозно.

„Заедничката борба е заробена од дневнополитичките амбиции“

Во таа насока, објавуваме неколку фотографии, кои се чини дека се заборавени или не се доволно промовирани, а истите сметаме дека се од голема важност во име на тезата за заедничката борба на Македонците и Албанците за време на Втората светска војна. Теза која постоела и за напаѓањето на идејата за хомогеност било кај Албанците, било кај Македонците, идеја која секој „добар“ националист ја проектира (имено, дека другите секогаш се национално единствени, а ние сме секогаш разединети, односно хетерогени).

Една важна информација поврзана со овој текст е дека истиот не служи за никакви дневнополитички пресметки, аргументации и реконтекстуализирања. Всушност истиот ги напаѓа дневнополитичките и инструментализирачките амбиции на дневната политика, која крајно селективно ги дефинира историските вистини.

Фотографиите сведочат дека:

  • И пред Рамковниот договор, во слободно Кичево како официјален јазик се користел Албанскиот јазик, заедно со Македонскиот јазик.
  • И пред Рамковниот договор, употребата на албанското етничко знаме се употребувало исто како и знамето коешто тогаш се сметало како знаме на етничките Македонци (во официјалните документи е внесено како „знамето на Крушевската република“, а Албанското знаме како „знамето на Скендербег“). Замерката за тоа дека знаме на друга држава не треба да се вее во една држава е логички издржана, затоа можеби и Албанија како држава, треба да го промени државното знаме и со тоа, сите Албанци на Балканот и светот да можат да го користат истото како нивни етнички симбол, меѓутоа да останеме на тло на Втора светска војна, тоа знаме е присутно меѓу партизаните во Македонија.
  • Едни од главните пароли на транспарентите на припадниците на НОБ се: „Да живее слободна Македонија“ (напишана на Албански јазик) и „Да живее братството на Македонците и Албанците“. Може да се проследи и паролата: „Да живее братството на Македонскиот и Албанскиот народ“.
Кичевско - Мавровски партизански одред влекува во ослободено Кичево, септември 1943 година.
Кичевско – Мавровски партизански одред влекува во ослободено Кичево, септември 1943 година.
Партизани на првиот баталјон „Мирче Ацев“, во ослободеното Кичево во септември 1943. На транспарентот пишува: „Да живее братството на македонскиот и албанскиот народ.“
  • Важни ликови од културниот и општествено-политички живот соработувале, се дружеле и без проблем со нивниот личен пример ги кршеле, сега, подоцна изградените железни окови на национализмот. На фотографијата подолу може да се види Командантот на партизанската чета во Дебарско Хаџи Леши заедно со авторот на првата објавена стихозбирка на Македонски јазик, Венко Марковски.
Венко Мерковски, македонски поет и Хаџи Леши, командант на партизанската чета во Дебарско, септември 1943.
  • На фотографија подолу може да се види дека во слободно Кичево, после капитулацијата на Италија, албанците и македонците заедно на митинг прославуваат и го објавуваат ослободувањето на градот во 1943 година.
Митинг во ослободеното Кичево, 26.09.1943

Во продолжение се линковите од фотографиите за оние што сакаат да се информираат за изворите, а и да прочитаат дополнителни информации:

Фотографија 1:  https://znaci.org/fotografija.php?br=9039

Фотографија 2: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Da_%C5%BEivi_bratstvo_makedonskog_i_albanskog_naroda.jpg

Фотографија 3: https://znaci.org/fotografija.php?br=13235

Фотографија 4: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Miting_u_oslobo%C4%91enom_Ki%C4%8Devu_26._IX_1943.jpg

Мариглен Демири

Мариглен Демири е роден во Битола и работи како наставник по филозофија во Државното средно уметничко училиште „Лазар Личеноски“ во Скопје и како истражувач во Центарот за европски стратегии „Евротинк“ во Скопје. Бил основач и членувал во неколку организации („Ленка“ и „Солидарност“) и протестни иницијативи („АМАН“, „Студентски пленум“ и „Протестирам“) во минатото, а од 2018 година е еден од уредниците на порталот „Гласник“. Посебно е заинтересиран за филозофијата, историјата и естетиката како подрачја во кои се одвиваат значајни политички односи.

Здравко Савески

Здравко Савески е активист за социјална правда и екологист. Доктор е на политички науки. Во последните години неговиот интерес е концентриран на економијата и екологијата. Автор и коавтор е на повеќе книги, меѓу кои „Демократија: модели и дилеми“ (2011) и „Отаде едноумието: повторно откривање на левицата“ (2006). Се занимава и со преведување. Во последните години, со цел да ѝ ги приближи најновите трендови на прогресивната светска мисла на македонската јавност ги преведе книгите: „Поделба: краток вовед во глобалната нееднаквост и нејзиното решавање“ од Џејсон Хикел (2019) и „Историја на светот во седум евтини работи: водич во капитализмот, природата и иднината на планетата“ од Раџ Пател и Џејсон В. Мур (2020).

Vitet e fundit, krahu i djathtë ka mbetur i tërbuar dhe madje u egërsua me leximin selektiv të historisë, shtrembërimin dhe madje përdhunimin e saj. Synimi është ta bëjë atë shërbëtore të urrejtjes së sotme të nacionalistëve të egërsuar, të cilët i shtypin në errësirë ​​të rëndë faktet historike që nuk u pëlqejnë. E njëjta gjë vlen edhe për disa kuazi të majtë, të cilët, duke mbjellë urrejtje ndëretnike, dëshmojnë qartë se nuk janë gjë tjetër, veçse nacionalistë dhe të djathtë.

“Shtypet esenca internacionaliste dhe antinacionaliste e LNÇ-e”

Vitet e fundit, nacionalistët i janë hedhur Luftës Nacionalçlirimtare, duke shtypur esencën e saj internacionaliste dhe antinacionaliste dhe duke u përpjekur ta prezantojnë atë si një përplasje ndëretnike “që, zoti na ruajt, nuk kishte diçka të përbashkët me luftën e klasave dhe socializmin”.

“I nevojshëm është kundërsulm i antinacionalistëve dhe antifashistëve”

Në këtë tekst publikojmë disa fotografi historike të cilat jo vetëm që godasin “paradigmat dhe interpretimet” e të djathtëve, nazistëve dhe nacionalistëve, por gjithashtu zhvendosin supozimin e tyre fillestar për një riartikulim historik të ngjarjeve historike tashmë të vërtetuara. Natyrisht, kultura dhe politika nacionaliste përmes kanaleve të saj injoron qëndrime të tilla dhe vazhdon të kontaminojë sferën publike. Megjithatë, kundërsulmi është gjithmonë një nga gjërat më të rëndësishme që antinacionalistët dhe antifashistët duhet ta kuptojnë dhe marrin shumë seriozisht.

“Lufta e përbashkët është e kapur nga ambiciet politike ditore”

Në atë drejtim publikojmë disa fotografi, të cilat duket se janë harruar apo nuk janë promovuar sa duhet dhe konsiderojmë se kanë një rëndësi të madhe në emër të tezës për luftën e përbashkët të maqedonasve dhe shqiptarëve gjatë Luftës së Dytë Botërore. Kishte edhe një tezë për të sulmuar idenë e homogjenitetit, qoftë midis shqiptarëve apo maqedonasve, ide të cilën çdo nacionalist “i mirë” e projekton (domethënë, që të tjerët janë gjithmonë unikë kombëtarisht, ndërsa ne gjithmonë jemi të përçarë, pra heterogjenë).

Një informacion i rëndësishëm në lidhje me këtë tekst është se ai nuk i shërben përllogaritjeve, argumenteve dhe rikontekstualizimeve ditore politike. Në fakt, ai sulmon ambiciet e përditshme politike dhe instrumentalizuese të politikës ditore, e cila përcakton të vërtetat historike në mënyrë jashtëzakonisht selektive.

Fotot dëshmojnë se:

  • Edhe para Marrëveshjes Kornizë, gjuha shqipe është përdorur si gjuhë zyrtare në Kërçovën e lirë, së bashku me gjuhën maqedonase.
  • Edhe para Marrëveshjes Kornizë, përdorimi i flamurit etnik shqiptar është përdorur në të njëjtën mënyrë si flamuri që atëherë konsiderohej si flamur i maqedonasve etnikë (në dokumentet zyrtare është shënuar si “flamuri i Republikës së Krushevës”, dhe flamuri shqiptar si “flamuri i Skënderbeut”). Kundërshtimi se flamuri i një shteti tjetër nuk duhet të valojë në një vend tjetër, është logjikisht e mbështetur, prandaj ndoshta Shqipëria si shtet duhet të ndryshojë flamurin kombëtar dhe kështu, të gjithë shqiptarët në Ballkan dhe në botë mund të përdorin të njëjtin flamur si simbolin e tyre kombëtar, por le të qëndrojmë në terrenin e Luftës së Dytë Botërore, ai flamur është i pranishëm në mesin e partizanëve në Maqedoni.
  • Disa nga parullat kryesore në pankartat e anëtarëve të LNÇ-e  janë: “Rroftë Maqedonia e lirë” (e shkruar në gjuhën shqipe) dhe “Rroftë vëllazëria e maqedonasve dhe shqiptarëve”. Parulla mund të gjurmohet: “Rroftë vëllazëria e popullit maqedonas dhe shqiptar”.
Кичевско - Мавровски партизански одред влекува во ослободено Кичево, септември 1943 година.
Çeta partizane Kërçovë – Mavrovase hyn në Kërçovën e çliruar, shtator viti 1943.
Partizanëtët e batalionit të parë “Mirçe Acev”, në Kërçovën e çliruar në shtator të vitit 1943.        Në pankartën shkruhet: “Rroftë vëllazëria e popullit maqedonas dhe shqiptar”.
  • Важни ликови од културниот и општествено-политички живот соработувале, се дружеле и без проблем со нивниот личен пример ги кршеле, сега, подоцна изградените железни окови на национализмот. На фотографијата подолу може да се види Командантот на партизанската чета во Дебарско Хаџи Леши заедно со авторот на првата објавена стихозбирка на Македонски јазик, Венко Марковски.
Venko Merkovski, poet maqedonas dhe Haxhi Leshi, komandant i çetës partizane në rrethin e Dibrës, shtator 1943.
  • Në foton më poshtë mund të shihni se në Kërçovën e lirë, pas kapitullimit të Italisë, shqiptarët dhe maqedonasit në një tubim së bashku festojnë dhe shpallin çlirimin e qytetit në vitin 1943.
Tubimi në Kërçovën e çliruar, 26.09.1943

Në vazhdim janë lidhjet e fotove për ata që duan të informohen për burimet dhe të lexojnë informacione shtesë:

Foto 1: https://znaci.org/fotografija.php?br=9039

Foto 2: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Da_%C5%BEivi_bratstvo_makedonskog_i_albanskog_naroda.jpg

Foto 3: https://znaci.org/fotografija.php?br=13235

Foto 4: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Miting_u_oslobo%C4%91enom_Ki%C4%8Devu_26._IX_1943.jpg

Mariglen Demiri

Mariglen Demiri ka lindur në Manastir dhe punon si mësimdhënës i filozofisë në Shkollën e Mesme Artistike Shtetërore “Lazar Liçenoski” në Shkup dhe si studiues në Qendrën për Strategji Evropiane “Eurotink” në Shkup. Në të kaluarën ka qenë themelues dhe anëtar i disa organizatave (“Lenka” dhe “Solidariteti”) dhe nismave protestuese (“AMAN”, “Plenumi Studentor” dhe “Protestiram”), ndërsa që nga viti 2018 është një nga redaktorët e Portali “Glasnik”. Ai është veçanërisht i interesuar për filozofinë, historinë dhe estetikën si fusha në të cilat zhvillohen marrëdhënie të rëndësishme politike.

Zdravko Saveski

Zdravko Saveski është aktivist për drejtësi sociale dhe ambientalist. Ka doktoruar në shkencat politike. Viteve të fundit, interesi i tij është fokusuar në ekonomi dhe ekologji. Ai është autor dhe bashkëautor i disa librave, duke përfshirë “Demokracia: Modele dhe Dilema “Democracy: Models and Dilemas” (2011) dhe “Përtej njëmendësisë: Rizbulimi i së majtës” “Beyond Single-Mindedness: Rediscovering the Left” (2006). Është marrë edhe me përkthim. Vitet e fundit, për t’ia afruar publikut maqedonas, tendencat e fundit të mendimit progresiv botëror, ai i përktheu librat: “Ndarja: një hyrje e shkurtër e pabarazisë globale dhe zgjidhja e saj” nga Xhejson Hikel Jason Hickel (2019) dhe “Historia botërore në Shtatë gjëra të lira: udhëzues në kapitalizëm, natyrën dhe të ardhmen e planetit” nga Raj Patel dhe Jason W. Moore (2020).

Портрет на Мариглен Демири, Васко Џамбаски, 2014 г.
Портрет на Мариглен Демири, Васко Џамбаски, 2014 г.
Здравко Савески / Zdravko Saveski
Здравко Савески – портрет

RELATED ARTICLES